Najbolji zasad jabuka u Priboju nalazi se na imanju porodice Agović

Priboj – Pribojski poljoprivrednici Idriz i Stana Agović u selu Sjeverin, podigli su pre dvadesetak godina zasad od 1500 sadnica jabuka kroz Program zdrave hrane (FAO). Za razliku od drugih zasada u ovoj sredini, koji su posle samo nekoliko godina nestali, Stana i Idriz su, predanim radom, uspeli da podignu jedan od najboljih voćnjaka u Limskoj dolini, i da ubiraju plodove svoga rada, već nepune dve decenije.

– Na pola hektra 2003.godine, neposredno pored reke Lim, zasadili smo 1500 sadnica različitih sorti, od greni smita, preko ajdareda i zlatnog delišesa, do gale i džonatana, a onda sam kasnije podigao još jedan zasad gore kod kuće, gde sam na dve parcele zasadio još 500 sadnica ovih sorti, koje sam ovde proizveo od izdanaka, a onda ih okalemio – priča Idriz Agović.

Bračni par Agović poslove u voćnjaku obavlja sam, pomoć u vidu nadničara stiže im samo za vreme berbe.

 – U voćnjaku, najviše radim sam, pomaže i supruga kad stigne i ono što ona može da odradi, a sa strane pomoć se traži jedino u berbi. Imam jednu  ženu koja bere plodove samo za gajbu, i kad su krupni ona može dnevno da nabere i tonu jabuka svojom rukom – kaže Idriz.

Agovići se pridržavaju proste računice, da sa svog zasada, i sa što manje ulaganja imaju veću korist, poštuje se i reč struke.

 – U održavanju ovog zasada poštujemo prostu ekonomsku logiku da sa što manje ulaganja, imamo što bolju korist. Poštujemo i reč struke, doduše onoliko koliko moramo, ili onoliko, koliko nam se isplati, jer ne retko, zbog isplativosti, kvalitet ide na uštrb kvantiteta – iskren je vlasnik ovog zasada.

Stručnjaci iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe iz Užica, navode da se sve agrotehničke mere moraju sprovoditi na vreme, kako bi rod bio veći.  

– Ovo je ekstenzivan zasad, i vlasnik koristi sredstva zaštite samo onoliko koliko mu, treba da održi minimalan kvalitet uz što veći kvantitet, a da bi se sprovela intenzivna zaštita, to mora da se radi po propisu, i češće u određenim terminima vegetativnog ciklusa – ističe Zorica Lazić, inženjer zaštite bilja, savetodavac Poljoprivredne  stručne i savetodavne službe iz Užica. 

Podići i održavati jedan ovakav zasad, Agovići kažu, nije lako. Treba dosta rada i ulaganja, a poslednjih godina, intenzivna proizvodenja jabuka, baš im se i ne uklapa u  kućni budžet i ekonomsku računicu.

– Lako prodam desetak tona, i to gotovo prvoklasne jabuke, za to imam plasman. Ali za najmanje još toliko roda, je problem prodati – kaže Idriz i dodaje da je onda prinuđen  da vrši preradu. Ostatak, uglavnom, završi u domaćem pekmezu, džemovima, ali najviše u kacama za rakiju.

Agovići ističu da bi im neka voćarska ili poljoprivredna zadruga dobro došla, jer bi o plasmanu i preradi, brinuo neko drugi, pa im ne bi trebala ni hladnjača za skladištenje, kao sada a ne bi išli ni na pijacu.

Uprkos svemu, ovi voćari su zadovoljni, jer kažu, da žive od svog rada na svom posedu, i uz malo stoke, voćarstvo im omogućava pristojan život.

Tekst je nastao u okviru projekta “Organska proizvodnja zdrave hrane”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Priboj iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Priboj u 2021. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media